Songgi internet yangiligi

Facebook, Google va Microsoft rivojlanayotgan davlatlarga soliq to‘lashdan bosh tortayotgani aytildi

Xalqaro yordam tashkiloti (Action Aid International) yirik kompaniyalardan xalqaro minimal soliq stavkasini to‘lashni so‘ramoqda. Facebook va Microsoft bu chaqiriqqa javob berishdan bosh tortdi.

Foto: Shutterstock

Hozirda transmilliy korporatsiyalarning ba’zi rivojlanayotgan mamlakatlarga qancha soliq to‘layotganini oshkor qilish tartibi qonunda belgilanmagan. BMT tomonidan tuzilgan yangi global soliq tizimi esa yirik korporatsiyalar uchun global miqyosda minimal soliq stavkasini belgilab beradi.

Facebook, Google va Microsoft kabi gigantlar to‘laydigan soliq asosan rivojlanayotgan mamlakatlar aholisiga yordam uchun yo‘naltiriladi. BMT bu uch yirik kompaniya kambag‘al davlatlarga 2,8 milliard dollar miqdorida soliq to‘lashi kerakligini aytmoqda. To‘lanmay qolgan 2,8 milliard dollar har yili Afrika, Osiyo va Janubiy Amerikaning 20 ta mamlakatidagi 729 010 nafar hamshira, 770 649 nafar doya yoki 879 899 boshlang‘ich maktab o‘qituvchisining ish haqini to‘lashga yetadi.

Facebook, Google va Microsoft Indoneziya, Braziliya, Nigeriya va Bangladeshga deyarli soliq to‘lamagan. Vaholanki, bu to‘rt mamlakatda umumiy 857 milliondan ortiq odam yashaydi.

«U yerlarda odamlar hamon eskirgan tizimlar uchun pul to‘lamoqda, bu esa Facebook, Google va Microsoft singari gigantlarga pandemiya paytida katta daromad qilishga imkon berdi. Chunki ular janubdagi xizmatlarini deyarli yangilashmagan», deydi BMT vakili.

Fevral oyida Facebook boshlig‘i Mark Tsukerberg chindan yirik kompaniyalar kam soliq to‘layotganini tan olgandi.

Ma’lumot uchun, Facebook 2019 yil davomida 70 milliard dollar foyda ko‘rgan. Kompaniyaning bozor narxi 2020 yil avvalida 633 milliarddan qimmatroqqa baholangan. Google ham dunyodagi kapitalizatsiyasi 1 trillion dollardan oshgan 5 kompaniyadan biri hisoblanadi. Microsoft bozor narxi esa 1,3 trilliondan qimmatroqqa baholangan va bu borada dunyoda uchinchi o‘rinda turadi. Apple AQSh kompaniyalari orasida bozor narxi 2 trillion dollardan oshgan ilk korxonaga aylangan bo‘lsa, dunyoning eng qimmat kompaniyasi hamon Saudi Aramco bo‘lib turibdi. Bu neft korxonasining bozor narxi 7,7 trillion dollargacha ko‘tarilgan.

Birinchi tur olimoiadasi yakunlandi

Maktabda 2020 yil 28 , 29 va 30 oktyabr kunlari

9-11 sinflar o’rtasida barcha fanlardan 1-tur fan olimpiadasi o’tkazildi. Olimpiadada barcha o’quvchilar ishtiroki ta’minlandi.

Birinchi tur olimpiada g’oliblari tumanda bo’ladigan 2-tur olimpiadasida qatnashish uchun tayyorgarlik ko’ra boshlashdi. Maktab ma’muriyati ularga omad tiladi.

11 SINF BITIRUVCHILARI BILAN TUMAN SEKTORI RAHBARI UCHRASHUVI

24 iyun kuni maktabimizda 11 SINF BITIRUVCHILARI BILAN TUMAN SEKTORI RAHBARI UCHRASHUVI tadbiri tashkil etildi.

Ushbu tadbirda 11 sinf bitiruvchilari , sinf rahbarlari , maktab direktori , Yangichek MFY raisi , tuman XTB vakillari va sektor rahbari soliq inspeksiyasi xodimi ishtirok etishdi. Uchrashuv ishtirokchilari 11 sinf bitiruvchilariga oq yo’l tilashdi va OTM larga hujjat topshirish uchun ko’rsatmalar berib o’tishdi. Shiningdek 11 sinf bitiruvchilari ham so’zga chiqib o’z orzu maqsadlari bilan o’rtoqlashishdi.

Uchrashuvni karantin qoidalariga rioya qilgan holda o’tkazildi.

Yangi o’quv yiliga yangi kompyuter bilan

Bizga ma’lumki 2020 yil » ILM MA’RIFAT VA RAQAMLI IQTISODIYOTNI RIVOJLANTIRISH YILI» deb atalgan edi. Maktabimizga ushbu yilda o’quvchilarni raqamli axborotlar bilan ishlash uchun kompyuter savodxonligini yanada oshirish uchun yangi rusumli kompyuter sinfi olib kelindi. Endi maktabda yana 1 kompyuter sinfi yaratildi. Bizga bunday imkoniyatlarni yaratib berayotgan prezidentimizga o’z minnatdorchiligimizni bildiramiz.

Yangi o’quv yiliga yangi kompyuter bilan o’qishni boshlaymiz👌👌👌

MAKTABNING BIR KUNI

Maktabda 11 sinf o’quvchilari bilan «KELAJAKDA KIM BO’LMOQCHISIZ» mavzusida davra suhbati o’tkazildi
Ma'naviyat arboblari bilan uchrashuv
2019-2020 O’QUV YILIDA MAKTABIMIZGA DAVLAT ARBOBLARI TASHRIF BUYURISHDI
MAKTABDA YOSHLARNI BO’SH VAQTINI NAMUNALI TASHKIL ETISH UCHUN O’G’L BOLALAR BILAN DOIMO TUSHUNTIRISH ISHLARI OLIB BORILADI
MAKTABDA ERTALABKI SAFLANISH
Maktabda 10 B sinf va adabiyot fani o’qituvchisi Soliyaxon Qayumova rahbarligida Qog’irchoq teatr gruhi tashkil etilgan . Maktabdagi barcha bayramlar ular ishtirokida o’tadi.

TA’LIMGA OID YANGILIKLAR

«Информатика дарсликлари бутунлай ўзгартирилади» — Шерматов АТни ўқитишдаги 4та муаммони санади

Халқ таълими вазири Шерзод Шерматов мактабларда ахборот технологияларини ўқитишдаги муаммоларни санаб ўтди, деб хабар бермоқда Kun.uz мухбири.

«Биринчи навбатда, барча мактабларда ахборот технологиялари учун инфратузилмани яхшилаш масаласи турибди. Кўп мактабларда юқори тезликдаги интернет умуман бўлмаган. Фарғона вилоятида 41 фоиз мактаб интернетга уланди. Яқин орада ҳаммаси уланади.

Иккинчидан, ўқитувчининг малакасини ошириш. Ахборот технологияларидан дарс берадиган ўқитувчининг ўзи билим жиҳатдан орқада. Ҳар бир туманда рақамли технология маркази очилиб, улар ўқитувчиларнинг малакасини ошириш бўйича ишлайди. Шунингдек, ҳар бир туманда ахборот технологиялари бўйича битта таянч-ихтисослашган мактаб бўлади. У ерда ўқитувчилар малакаси оширилиб, бошқа мактабларга тарқатилади.

Учинчи масала – фрилансерлик бозорини ривожлантириш. Таҳлил қилганимизда кўрдикки, upworking.com’да пойтахт ёки шаҳар марказидаги эмас, оддий тумандан ёшлар ўтириб пул топяпти. Ойига 10 млн сўм. Олий таълимда ҳам ўқимаган. Нега бошқа ёшлар шу ишни қила олмайди? Нафақат ахборот технологиялари, интернет орқали қўшимча даромад топиш бўйича ҳам ишлаймиз.

Навбатдаги масала – дарсликлар. Информатика дарсликлари асосан user – фойдаланувчи тайёрлашга мослашган, ишлаб чиқарувчини эмас. Компьютерни ёқади, матн теради, шу билан чегараланади. Бу дарсликлар мазмуни мутлақо ўзгартирилади. Фойдаланувчи эмас, developer [дастурий маҳсулот ишлаб чиқарувчи] тайёрлашга эътибор қаратилади.

Шунингдек, дизайн масаласи. Дарсликлар фақат матндан иборат, зерикарли. Визуал жиҳатдан янгилик қилинади.

Фақат дарслик эмас, онлайн ресурслар билан ишлаш тизимига ҳам ўтилиши керак», деди Шерматов 7 июнь куни Халқаро пресс-клубнинг Фарғонадаги сессиясида.

“ХАЛҚ ТАЪЛИМИ ТИЗИМИДА ОНЛАЙН ТАЪЛИМ БЕРИШ ФАОЛИЯТИНИ ЯНАДА ТАКОМИЛЛАШТИРИШ ТЎҒРИСИДА”ГИ ҚАРОР ЛОЙИҲАСИ МУҲОКАМАГА ҚЎЙИЛДИ

Мамлакатимизда коронавирус пандемияси туфайли эълон қилинган карантиндан кейин ўқувчиларни билим олиши учун Online-maktab лойиҳаси доирасида 3 та телеканал орқали видеодарслар намойиш этилди.

Икки ярим ой давомида 3900 дан зиёд видеодарслар тасвирга олинди ва эфирга узатилди.

Мазкур лойиҳани янада такомиллаштириш мақсадида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг “Халқ таълими тизимида онлайн таълим бериш фаолиятини янада такомиллаштириш тўғрисида”ги қарори лойиҳаси ишлаб чиқилди ва regulation.gov.uz сайтига муҳокама учун эълон қилинди.

Қарор лойиҳасига кўра, коронавирус пандемияси даврида телевизион видеодарслар намойиш этилган учта телеканалдан “Online-maktab” лойиҳасини давом эттириш мақсадида фойдаланилади ва янада такомиллаштирилади.

Online-maktab лойиҳаси доирасида 2020 йил 1 августдан бошлаб, 2020/2021 ўқув йили учун телевизион видеодарсларни тасвирга олишни йўлга қўйиш режалаштирилган.

Лойиҳа доирасида телевизион видеодарслар ҳар ўқув йили давомида эфирда намойиш этиб борилади.

Online-maktab лойиҳаси доирасида жалб этиладиган ўқитувчиларга ҳар бир телевизион видеодарс ва видеомашғулотлар учун (асосий иш ҳақидан ташқари) базавий ҳисоблаш миқдорининг 25 фоизи миқдорида, муҳаррир ва сурдопедагогларга ҳар бир ишлаган куни учун базавий ҳисоблаш миқдорининг 50 фоизи миқдорида қўшимча ҳақ тўлаш таклиф этилмоқда.

Online-maktab лойиҳасининг асосий вазифалари сифатида қуйидагилар белгиланмоқда:

  • умумий ўрта таълим тизимида масофавий ўқитиш тизимини такомиллаштириш;
  • телевизион видеодарслар тайёрлаш бўйича илғор халқаро тажрибалардан фойдаланиш;
  • умумий ўрта таълим тизимига ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш;
  • ўқувчилар ва ўқитувчиларни халқаро баҳолаш дастурлари ва тадқиқотларга (PISA – 15 ёшли ўқувчиларнинг ўқиш, математика ва табиий йўналишдаги фанлардан саводхонлик даражасини баҳолаш, PIRLS – бошланғич 4-синф ўқувчиларининг матнни ўқиш ва тушуниш даражасини баҳолаш, TIMSS – 4 ва 8-синф ўқувчиларининг математика ва табиий йўналишдаги фанлардан ўзлаштириш даражасини баҳолаш, TALIS – раҳбар ва педагог кадрларнинг умумий ўрта таълим муассасаларида ўқитиш ва таълим олиш муҳитини ҳамда ўқитувчиларнинг иш шароитларини ўрганиш ва бошқа) тайёргарлигини кучайтириш;
  • барча умумтаълим фанлари, биринчи навбатда STEAM (илм-фан, технология, муҳандислик, санъат ва математика) (кейинги ўринларда – STEAM) фанларининг ўқитиш сифатини ошириш;
  • ўқувчиларда ижодий ва танқидий фикрлаш, ахборотларни таҳлил қилиш, етакчилик, коммуникативлик, ҳамкорликда ишлаш, муаммоларни ечиш каби XXI аср кўникмаларини шакллантириш ва ривожлантириш;
  • ўқувчиларга ўқув материалларини чуқур ўрганишга ва такрорлашга имконият яратиш;
  • босқичма-босқич фанлар ва синфлар кесимида барча мавзулар бўйича видеодарслар базасини яратиш;
  • етакчи умумий ўрта таълим муассасалари, олий ўқув юртлари ва бошқа таълим муассасаларининг илмий ва методик салоҳиятларидан фойдаланиш орқали таълим бериш сифатини ошириш.

Online-maktab лойиҳаси доирасида дарсларни тасвирга олишда қуйидагиларга алоҳида эътибор қаратилади:

  • ўқувчилар томонидан ўзлаштирилиши мураккаб бўлган мавзуларни кенгроқ очиб бериш;
  • амалий машғулотлар ва виртуал лабораторияларни намойиш қилиш;
  • дарслик ва ўқув дастурларига қўшимча тарзда қизиқарли ва фойдали маълумотларни бериб бориш;
  • ўқувчиларни касб-ҳунарга йўналтириш;
  • ўқитувчилар томонидан илғор хорижий педагогик ва ахборот-коммуникация технологияларидан самарали фойдаланишни ташкил этиш;
  • телевизион видеодарсларни ўзбек, рус ва айрим фанлардан инглиз тилида намойиш қилинишини ташкил этиш чораларини кўриш.

2020 йил 1 сентябрга қадар телевизион видеодарслардан фойдаланишда ўқувчи, ўқитувчи ва ота-оналарга қулайлик яратиш мақсадида www.maktab.uz платформаси яратилади ва умумтаълим муассасалар тизимида ягона марказлашган виртуал (онлайн) мактаб сифатида татбиқ этилади.

Maktab.uz платформасида ўқувчиларда таълим олишга бўлган қизиқишни уйғотадиган замонавий механизмлар ишлаб чиқиш режалаштирилган.

Ўқувчиларнинг билим салоҳияти, ўзлаштирилмаган дарсларни аниқлайдиган тестлар ишлаб чиқилиб, улар асосида ўқувчиларга ёрдамчи ўқув дарсларини, тематик ўйинларни тавсия этадиган ва ота-оналар ҳамда ўқитувчиларга боланинг билим олиш жараёнидаги мавжуд камчиликлари ҳақида хабар берадиган тизим йўлга қўйилади.

Ўқувчиларнинг онлайн таълим олишга бўлган қизиқишини рағбатлантириш мақсадида тегишли телеканаллар ва maktab.uz порталида болалар викториналарини ташкил этиш таклиф этилмоқда.

Maktab.uz порталини ривожлантириш мақсадида мазкур портални мобил алоқа операторлари томонидан доимий равишда беғараз тарғибот ишлари (мижозларга SMS хабарлар орқали ва қўшимча хизмат тариқасида) олиб бориш таклиф этилмоқда.

Ўқувчиларни география, технология, физика, кимё, биология, зоология, жаҳон тарихи ва бошқа фанларга қизиқишини янада ошириш мақсадида Discovery, National Geographic ва BBC каби хорижий медиа-корпорациялар билан ҳамкорликда, уларнинг ҳужжатли илмий-маърифий фильмларини ўзбек ва рус тилларига таржима қилиниб, Оnline-maktab каналларида эфирга узатилишини ҳамда maktab.uz порталига босқичма-босқич интеграция қилиш ишларини амалга оширади.

Ўқувчиларни юртимиз тарихи, тарихий обидалари, ер ости табиий бойликлари, уларнинг топилиш тарихи ва қайта ишлайдиган миллий заводлар фаолияти билан яқиндан таништириш мақсадида улар ҳақидаги замонавий ҳужжатли фильмларни ишлаб чиқиб, Оnline-maktab телеканаллари орқали эфирга узатиш ишларини ташкил этиш режалаштирилган.

Baham ko’ring:


UYCHI TUMANIDAGI 31- SONLI UMUMIY O’RTA TA’LIM MAKTABI

Maktabimiz Uychi tumani Yangichek Mahallasining Amir Temur ko’chasida joylashgan. Maktabda jami 755 nafar o’quvchiga 54 nafar ustozlar ta’lim berib kelishmoqda.👌

Uychi tumani 31 maktab saytiga xush kelibsiz

Hayotda doimo izlanishda bo’lish kerak👌👍👌👍

Bizning maktabda jami 52 nafar ustozlar faoliyat olib borishadi. Biz doimo jamoa a’zolari bilan hamkorlikda ish olib boramiz. Jamoamiz a’zolari har biri oz oldiga «Hayotda doimo izlanishda bo’lish kerak» deb maqsad qoyib ijod qilishadi va yosh avlodga ta’lim berib kelishmoqda.

Welcome to Сайты-сателлиты 2.0 . This is your first post. Edit or delete it, then start blogging!